BARŠUNASTA PANJEVČICA (Flammulina velutipes)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Tricholomatales / porodica-Tricholomatacae / rod-Flammulina
© Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor
- KLOBUK
- Razmera 3-10cm, na početku polukuglast, pa onda spljošten, smeđe žute boje poput meda, u sredini tamnije; kod mladih gljiva rub je podvijen, kod starih valovit; rub sitno radijalno naboran; po vlažnom vremenu površina mu je sluzava, a i inače je površina klobuka lepljiva.
- TRUSIŠTE
- Listići široki, retki, prirasli za stručak, različite dužine, prvo beo kasnije smeđežut. Otrusina je beličasta.
- STRUČAK
- 4-9/0,4-1cm, tanak, savijen, sa strane spljošten, na dole korenasto ušiljen, često obrastao kratkim dlačicama kao da je baršunast, pepeljasto braon, samo tik uz klobuk žut; tvrd, vlaknast, šupalj, često ne ulazi u šupljinu klobuka.
- MESO
- U klobuku tanko i meko, beličasto, u stručku tvrdo i vlaknasto, žuto; kiselog ukusa.
- VREME RASTA:
- Od kasne jeseni do proleća, najčesća je u novembru, decembru i januaru, kada su zime blage i jugovite; hladnoća joj ne škodi. Ona je jedna od retkih gljiva koje se mogu pronaći i zimi, ali samo ako nema snega.
- STANIŠTE:
- U busenima na trulim panjevima listopadnog drveća. Na deblima i korenju živog drveča (kesten, jasen, vrba) pojavljuje se kao štetan parazit koji uništava drveče. Takođe raste i u šupljinama drveća. Ova prelepa vrsta, hladnog dela godine se u zemljama Dalekog Istoka vrlo uspešno uzgaja, obzirom na specifičnosti klimatskih uslova, a u tim zemljama se ova gljiva dosta uzgaja i veštačkim putem i to na supstratu u teglama. U Evropi njeno uzgajanje nije naročito razvijeno. Tokom zimskih meseci rasprostranjena je u prirodi od nizinskog do planinskog pojasa, pa je ljubiteljima prirode pravi ukras koji razbija sumornu belinu snega. Ova gljiva poseduje čudesna svojstva: kada stigne mraz ona se smrzne, a kada otopli ona oživi i nastavi da raste. U okolini Beograda je česta.
- UPOTREBA:
- Nije bas dobra za jelo i treba se izbegavati jer veoma slična smrtonosnoj Galerina Marginata. Jestivi su klobuci, čak i ako su smrznuti, samo ih treba dobro prokuvati. Sirova gljiva sadrži toksičnu materiju koja je u većim količinama štetna za srce. Preporučuje se da se pre upotrbe prokuva, a da se voda zatim prospe. Zimska panjevčica u prirodnim uslovima rasta ima vatreno narandžastu boju šešira i baršunasto crnu dršku, koja se zbog svoje žilave strukture odbacuje. Uzgajana gljiva ima male šešire i duge drške koje nisu žilave, kao kod one koja raste samoniklo. Na Dalekom Istoku se uzgajaju već decenijama radi ishrane sasvim bele varijacije ove gljive. Imaju izrazito dugačke drške, koje se kuvaju kao makarone i male, zakržljale šešire. Manje je poznato da neke naše ukusne jestive gljive, imaju značajan medicinski učinak. Upravo se sada u prirodi može naći baršunasta panjevčica (Flammulina velutipes) - sezona joj je s topljenjem snega na izmaku - iz koje su Japanci izolovali flamulin, antibiotik proteinske građe, koji u vodenom ekstraktu citostatički deluje na Ehrlihov tumor i sarkom 180.
- MOGUĆNOST ZAMENE:
- Baršunaste panjevčice sa klobucima žutim kao med i baršunastim smeđecrnim stručcima, koje u busenovima izbijaju iz napuklina trulih panjeva i živih stabala listaća, uz bukovaču, Pleurotus ostreatus, golubinju krivonošku, Pleurotus columbinus, judino uvo, Auricularia sambucina, jedine su gljive koje rastu u zimskom periodu.
