MARTINČICA - VELIKI LEVAK (Clitocybe geotropa)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Tricholomatales / porodica-Tricholomatacae / rod-Clitocybe
slika je sa sajta Čuvari Blaga
- IME
- Martinčica je gljiva kasne jeseni. Dobila je ime po Svetom Martinu koji po katoličkom kalendaru svetaca pada 11. novembra.
- KLOBUK
- 6-22 cm, u mladosti gotovo čunjast ili ispupčen s još izdignutijom oblom izbočinom, kasnije se sve više udubljuje, a u udubini mu izbočina uglavnom ostaje; rub sve do starosti podvrnut, najpre jako, spiralno i debelo, kasnije i razdaleko no jasno rebrast i često valovito s jedne strane nadignut. Kožica debela, suva, ne da se oguliti. U mladosti malo tamniji, smećkastokrem, s vremenom sve svetliji do beo, s lakim kožnatooker daškom; često, osobito kad je promočen, i s prilično izraženom nijansom boje mesa.
- LISTIĆ
- Znatno do izrazito silazni, s različitim lamelulama, gusti, katkad račvasti, katkad i anastomozirani, široki 4-7 mm, cele i utanjene oštrice. Beli, pa sa sve jačim daškom nijansi klobuka.
- OTRUSINA
- Bleda, gotovo bela.
- STRUČAK
- 6-12-( 15 )/ 5-3 cm, nadole postepeno sve deblji katkada batinsto proširen, katkad gotovo valjkast. Suv, svilenaste površine, s jakom vlaknastom korom i meškom, kasnije sunđerasto šupljim jezgrom. Iste boje sa klobukom u dnu pamučasto beo od bazalnog micelijuma.
- MESO
- Jedva deblje duž strana nego na rubu, ali iznad stručka naglo debelo, čvrsto i kod starijih tvrdo, ali sočno; belo kada je suvo, provodnjeno ružičasto prožeto, žilavo. Ukus ugodno blag, miris jak, na voćni ili bazgin cvat; u Istri jedna rasa koju prema mirisu zaista ispravno nazivaju pršuticom.
- MIKROSKOPIJA
- Spore hyaline, neamiloidne, gotovo okrugle, ali zbog kukastog apikulusa ne izgleda tako, krupnije ili sitnije granulirane, 6-7,5/5-6,2 mi. Hife s kopčama.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Raste u luku ili u krugu, većinom po spoljašnjem rubu šume (najčešće u listopadnim i to hrastovim), u travi, na livadama, no nekad se nađe i u travnatim šumama, ako ne na većem proplanku, tada u manjem broju. Blizina nekog drveta, četinjača ili listača, čini se da je ipak neophodna. U svim našim krajevima je ima.
- DOBA
- ( IX ) X-XII ( I )
- JESTIVOST
- Veoma ukusna jestiva gljiva, ali teška za varenje zato što ima tvrdu konzistenciju. Kad se zamrzne postaje ukusnija. Sprema se pečena, kuvana, ukiseljena sa pirinčem. Jestiva je dok je mlada.
- SLIČNE VRSTE
- Ima niz levki, Clitocybe, koje joj liče po boji, obliku, izbočeni u dnu levka. Neke su otrovne , zato ako ne poznajemo ovu gljivu ne berimo primerke manje od 10 cm u obimu klobuka, odnosno tanje od 1 cm u vrhu stručka. Ako se toga pridržavamo možemo je zameniti samo sa jestivim ili neotrovnim vrstama iz roda Clitocybe, odnosno Lactarius.
