MALA BLJUVARA / ŠUMSKA BLJUVARA
(Russula emetica var silvestris Sing. / Russula silvestris / Russula fragilis)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Russulales / porodica-Russulaceae / rod-Russula
- KLOBUK
- 2.5-5.5cm u mladosti poluloptast, kasnije tek nešto niže jastučasto ispupčen ili sa jamicom u sredini, no i dalje sa nadole zaobljenim rubom; mladji rub gladak, stariji ponekad i usko rebrast. Kožica lepljiva i glatka, sjaji se barem na temenu, starija belo zamagljena od dermatocystida; skida se do 3/4, no, tanka, puca. U početku, a često i trajno, živocrvena, u tonu trešnje, u stariji dolazi do manjeg mrljastog ili većeg obličastog izbledjenja-u ružičasto, krem ili gotovo belo.
- LISTIĆI
- Ravno ili malo silazno prirasli, razdaleki ili tanki, ponekad račvasti ili sa sitnim žilicama pri dnu; uz rub, gde su najširi,široki oko 5mm; oštrica cela. Beli, u starijih sa plavičastozelenim ili limunskim odsjajem. Nisu lako lomljivi, ne frcaju kad pređemo preko njih prstom.
- OTRUSINA
- Bela.
- STRUČAK
- 3-6/0.6-1.2cm valjkast ili prema dnu batinasto zadebljan. Beo, od dodira i sušenjem požuti.Krhko-mekan,lako gnjije, često uzduž naboran; pun, stariji, komorasto ili potpuno šupalj.
- MESO
- Dosta debelo, vrlo drobljivo i prhko, belo i pod kožicom. Ukus vrlo ljut, miris na suve kruške.
- HEMIJSKE REAKCIJE
- Na gvajak i formol ružičasta.
- MIKROSKOPIJA
- Spore hyaline, ovoidne, sa do 1 mi dugim, delimično povezanim iglicama, 7.5-10/6-8µ. Cystide u SV gotovo crne, sa naglo utanjenim, no ne oštrim vrhom.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Naša najzastupljenija bljuvara, jedini varijetet koji uspeva na sušnim stani#tima. U hrastovim, kestenovim i bukovim šumama, bilo u zvezdastoj mahovini (Polytrichum commune), bilo na panjevima i u dupljama. Raste u istim krajevima gde i ružičasta krasnica, Russula rosea Quel., neljuta i jestiva. U crnogorici ređa.
- DOBA
- Od juna do oktobra.
- JESTIVOST
- Slabije otrovna, ili pak zbog ljutine i mučna ukusa samo nejestiva.
- SLIČNE VRSTE
- Prava bljuvara, Russula emetica Fr., uspeva samo na močvarnim ili veoma vlažnim predelima, pa je mnogo ređa. Ona je veđa (klobuk 6-10 cm), ima oštar, a ne zaobljen rub, pa je meso pod kožicom crveno. Maireova bljuvara, Russula maieri Sing. razlikuje se po debljivi lomljivim listiđima i mirisom na med pri sušenju. Dalmatinska bljuvara Russula rubicunda Pelt., masovna u Dalmaciji i susednim predelima, odmah se može razlikovati po žutim, zrelim listićima i zagasitokrem do oker otrusine. Manja ljuta od ostalih bljuvara, vise gorka; ipak nejestiva.
