BRAŠNJAČA (Clitopilus prunulus)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Pluteales / porodica-Entolomataceae / rod-Clitopilus
slika je sa sajta California Fungi
- KLOBUK
- 3,5-15cm, u mladosti dosta pravilno kružan i niže ispupčen, kasnije plitko tanjirast ili dublje levkast, nadole zaobljenog i podvrnutog, debljeg ruba, sve nepravilnije vijugav, valovit, užljebljen i krilno uvijen. Kožica mu je blago prstenasta, gotovo brašnasta, i zato bez sjaja, teško se guli. Pretežno bela, no sa sivkastim ili olovnim zamagljenjima, koja kad se protrljaju mogu pokazati i nežno smeđu osnovu; ponekad je na temenu i bez trenja malo smećkast (glineno), no sve je to u suštini toliko svetlo da deluje kao belo.
- LISTIĆI
- Manje-više nisko silazni, ne izrazito gusti, 3-6mm široki, cele oštrice,sa mnogo lamellula i često račvasti; dosta dugo sivkasto, odnosno vodenasto beli, sa malo krem daška pre nego što će postati sve jače mesnatoružičasti.
- OTRUSINA
- Zagasito, gotovo riđeružičasta, ako je u dovoljno dubokom sloju.
- STRUČAK
- 3-7/0,6-2,3cm, pod listićima proširen, nadole uži ili valjkast, ponekad u dnu opet malo zadebljan i sitno pamučasto obrastao; često ekscentričan i vijugav, u donjem delu, jamičast ili užljebljen, pa često pri površini i provodnjen, tako da se čini mermernim. Sve do u starost pun, na prelomu ne ostavlja stršeća vlakna, barem nikad odeblja koje podseća na koru. (Sivkasto) beli.
- MESO
- Meko i nežno premda ponešto elastično, tanko, snežno belo. Miriše izrazito, najviše podseća na brašno, mada se nekima čini više na testo. Ukus blag, na brašno.
- MIKROSKOPIJA
- Spore hyaline, samo kao aureola izvan ivice ružičaste, izduženo elipsoidne i gotovo fusiforne, s jedne strane šire(9,5)-10-13/4,5-5,5µ. Iako se u literaturi navodi da imaju 6 uzdužnih rebara, na Jadranu postoje i samo granulirane, i samo sa po dva do četiri rebra, i to kod istog primerka. Bazidiji 45-55/8-11µ. Ne poseduje cystide.
- STANIŠTE I RASPROSTANJENOST
- Izvan svake sumnje postoje dve vrste brašnjače: jedna belogorična, manja, druga crnogorična, i po makro i po mikromerama veća. Veoma česta gljiva, svuda širom bivše Jugoslavije, i u planinskim i u ravničarskim krajevima, najmasovnija u BiH i Crnoj Gori. Voli naročito travnate šume, čistine i proplanke sa brezama ili glogovima, često kraj grmlja daleko od najbližeg stabla, u gustim i brojnim kolonijama.
- DOBA
- VI-XI, na Jadranu i XII mesecu.
- JESTIVOST
- Vrhunska delikatesa, za mnoge najukusnija od svih gljiva. Naročito se isplati skupljati je u crnogoričnim šumama, gde je znatno izdašnije. Odlična je na sve moguce načine, i u supi, i dinstana i, naročito, pržena u ulju. Lako se suši i teže kvari, no osušena poprima i neki teži vonj. Nije za kiseljenje.
- SLIČNE VRSTE
- Nalik na neku belu lisičicu, slična je nizu belih i teško otrovnih levki bjelica: Clitocybe dealbata, rivulosa, phyllophila, cerussata, candicans. Od svih njih razlikuje se najpouzdanije po svojoj zagasito, gotovo smeđeružičastoj otrusini, jer sve bjelice imaju ili posve belu, ili vrlo svetlu krem mesnatu otrusinu.Ako poneka od bjelica ima miris na brašno, tada to nije čist i izrazit miris na brašno, nego je uz njega još neka komponenta (na anis, liker ili neku aromatičnu travu), dok je većina njih sasvim bez mirisa. Spore kod svih ovih bjelica bitno su manje od brašnjačinih, pa nemaju uzdužna rebarca.
