Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

Jablanovača (Agrocybe aegerita | Pholiota cylindracea)

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Cortinariales / porodica-Bolbitiaceae / rod-Agrocybe

Jablanovača; Topolovača
© Duško Obradović, Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor

KLOBUK
5-18cm, kod mladih visoko i oblo ispupčen, te sivkasto smeđ, kod starijih sve spljošteniji do plitko udubljen, najpre sa celim, kasnije sa iskrzanim, valovitim ili izbrazdanim rubom, te gotovo beo, svetlokrem s nešto tamnijim temenom. Upadljivo suve i vrlo tanke kožice, koja se većinom u odraslih raspukne na polja ili mrežasto nabora (naročito ako nastupi par sušnih dana), često s mrljama boje rđe što potiču od otrusine s drugih primeraka ili od struganja od drvo. Rub podvrnut, pa tup (nadole okrenut).
LISTIĆI
Ravno prirasli, sa zubcem ili malo silazno, sa brojnim lamelulama izmešani, ne gusti, u dnu dosta deblje, nagrižene oštrice, široki 4-7 mm; beli, sivkasti na kraju smeđi, kao rđa, duvan ili čokolada.
OTRUSINA
Boje rđe.
STRUČAK
5-15\1-3cm, najdeblji iznad dna, ispod ponovo uži, gotovo korenast. Uzdužno grubo vlaknast i većinom isprugan. Beo i kasnije odozgo nadole sve smeđiji, ponekad i malo maslinast; od obilja spora kao rđom posut. Pun i kao đon tvrd, zavinut ili čak i vijugav, rado se raspucava u trakama vlakana ili ljuskama. Na preseku pušta proziran bezbojni sok i pod nožem škripi. Pun, pa cevasto do šire šupalj. Dosta visoko nosi jedan uži, no odeblji prsten.
MESO
Dosta debelo, kompaktno i sočno, upadljivo belo u kontrastu sa smeđim listićima; u donjoj polovini stručka često žućkastosmeđe. Ukus ugodan, miris predivan, najpribližnije na mošt i liker istovremeno.
MIKROSKOPIJA
Spore pojedinačno od žutog do smeđeg, izduženo eliptične 8-10, 5\5-6,5µ. Pleurocystide male, 16-18\7-9µ jednom ili dvaput zadebljane.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Na toplijim i osunčanijim mestima na panjevima, deblima i živom drveću, na kontinentu prvenstveno na Salicaceama (topoli, jablanu ili vrbi), na Mediteranu i po ostalom drveću: dudu, lipi, divljem kestenu, pa i makljenu (Acer monpessulanum). U svim republikama, ali ne u svakom kraju. Najviše duž Jadrana, u submediteranskom području i na Baniji. Najviše se isplati tragati za njom duž reka i potoka obraslih topolama i vrbama. Raste najčešče grmoliko, sa po 3-15 primeraka zajedno.
Smatra se da je to gljiva naših južnih krajeva i primorja. Međutim, veoma je česta u okolini Beograda, raste u šumarcima i uz Savu oko Sremske Mitrovice.
DOBA RASTA
IV-XI, na Mediteranu cele godine, otprilike svaka 2 meseca na istom drvetu ili panju.
JESTIVOST
Među najkvalitetnijim gljivama uopšte, posebno ukusna na žaru ili kao ražnjić, zatim pržena i pirjana. Pretvrde stručke treba baciti. Na žalost, ne da se sušiti, jer je crvi vrlo brzo rastoče, ali se ipak sve više uzgaja; iako se prima supstrata i putem spora, vrlo virulentna i otporna prema drugim gljivama, no ubrzo crvljiva.
GAJENJE
Gajenje je veoma uspešno na oblicama ili panjevima, ali i na supstratu. Inkubacija zahteva temperaturu od 24ºC, a može se obaviti na otvorenom ili u prostoriji. Ako panjeve ili oblice zasejemo tokom aprila, već u oktobru možemo da očekujemo prvi rod. Za uzgoj na supstratu mogu da posluže različiti poljoprivredni otpad: pšenična, ražana ili ječmena slama, kukuruzovina, piljevina topole ili vrbe. Bukovu piljevinu treba izbegavati jer ne daje dobre rezultate.
Iz iskustva znamo da je dovoljno zrele gljive izmrviti u vodi i posuti po jablanovom ili topolovom panju. Nakon godinu do 2 preko 30% panjeva će prorasti jablanovačom. Plodovi obično stignu u jesen.
LEKOVITA DEJSTVA
Redovno konzumiranje može biti korisno u lečenju glavobolje, vrtoglavice, mučnine i groznice. Takođe, konstantno konzumiranje može pomoći u sprečavanju raka i tumora. Zovu je čak "lekovitom pečurkom Kine".
NUTRICIONISTIČKE INFORMACIJE
Jablanovača sadrži 8 različitih aminokiselina. U svakih 100g pečurke nalazi se 81.33mg aminokiselina, uključujući 1.75% lizina.
SLIČNE VRSTE
Na njenom omiljenom drveću, pre svega na topolama i jablanima, raste prilično slična, no i u klobuku pretvrda, gorka, posvuda krupno i ušiljeno vunasto-krljuštava razorna čehavka, Pholiota destruens Brondeau. Zahvaljujući svojoj beloj boji, krupnoći, grmolikom rastu, smeđim listićima i u prvom redu mirisu, jablanovača nema drugih dvojnika.
Literatura
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor