HEMIJSKE REAKCIJE
Pod delovanjem različitih hemikalija neki delovi gljive - kožica klobuka, meso u klobuku ili u stručku, donji ili gornji deo stručka, lamele, cevčice, spore, bazidij, asci, već slučaju - reaguju tako da promene boju, a ako reakcija u tom smislu izostane, i to može za pojedinu vrstu biti karakteristično. Sve hemikalije, dakako, nisu još probane na tom mnoštvu vrsta, a postoji i pretpostavka da se za svaku vrstu može naći specifičan reagens, samo ga valja otkriti. Prema tome, tu zatičemo široko neobrađeno područje, veoma lepo zanimanje za strpljivog istraživača, koji će isprobavati i izanalizirati nove reagense, te ih primenjivati osobito na onim vrstama za koje karakteristična reakcija još nije nađena. Ovde smo se ograničili na one koji su najviše u upotrebi i koje citira većina autora. Najneophodniji i najznačajniji reagensi su nesumnjivo Melzerov reagens i kalijumova baza, KOH.
Melzerov reagens dobije se tako da se izmeša: 0,5g joda, 1,5g kalijumova jodida i 20 ml destilovane vode, kojima će se tek pred samo upotrebu dodati 20ml hlorhidrata. Ovaj reagens ima nenadomestivu primenu kako u mikro - tako i u makroreakcijama. Na osnovi tih reakcija, pre svega, sve se gljive i rodovi dele na dve velike grupe: amiloidne i neamiloidne. Amiloidne su one koje na Melzerov reagens poprime plavu, Ljubičastu ili sivolila boju u membranama (opnama spora, bazidija, aseusa ili hifa). Da li su spore amiloidne, može se ponekad videti i na otrusini. Ako se na deblji sloj spora kapne nekoliko kapi reagensa, pozitivna reakcija govori o amiloidnosti, negativna o neamoloidnosti. Ako se pak pod delovanjem Melzerovog reagensa spore oboje u žuto, žutosmeđe, smeđe, vinskicrveno ili crvenosmeđe, tad za njih kažemo da su dekstrinoidne.Tako s pomoću Melzerovog reagensa u mnogim slučajevima možemo razlikovati i cele rodove - recimo veoma srodni Leucopaxilli i Clitocybe razlikuju se lako po tome što prvi manifestuju snažnu amiloidnu reakciju, a drugi rod nikakvu, - pa i sekcije unutar nekih rodova - npr. u Amanitama. S melzerovim reagensom i ornamentacije spora postaju vidljive.
Kalijeva baza, KOH, se možda najviše koriste kod večine rodova i vrsta: za makroreakcije u 20%-tnoj ili 40%-tnoj otopini, za mikroreakcije u 2%, 3% ili 5%-tnoj. Osim za promenu boje, KOH služi i za omekšavanje i bubrenje eksikata, kao i za posvetljivanje tamnijih elemenata ( 5%-tna otopina). Daljni reagensa o primljeni kojih govorimo u konkretnim slučajevima uz dijagnozu vrsta ili rodova:
Amonijak, NH3 - i kao para i kao tečnost ( NH4OH ) - daje karakteristične raeakcije kod mnogih vrtsa; koristi se više kod Ascomyceta nego kod basidiomyceta.
Metalni sulfat, FeS04 - 1g kristala otopi se u 10ml H20; u upotrebi osobito kod Russula i većeg broja Cortinaria.
Sulfanilin - 3g vanilina + 8ml sumporne kiseline uliti u 3ml vode ( nipošto obrnuto, zbog mogućnosti prskanja). Služi prvenstveno za bojenje sadržaja cistida ( u zeleno do crnoplavo ), pa i mlečnih sudova u Lactariusa i Russula.
Fenolalinilin( formula po Henryju ): jednu kapljicu anilinskog ulja, jednu kapljicu čiste koncetrisane sumporne kiseline razmutiti sa 10g 2%-tnog fenola. U upotrebi najvisše kod koprenki: kad je reakcija pozitivna, na kraju se meso, odnosno kožica oboji u purpurnocrveno, da bi posle pobledelo do sepije.
TI-4 ( po Henryju ) 2 grama talijevog oksida + 80 kapljica koncetrisane hlorovodonične kiselene + 80 kapljica nitratne kiseline. Razne vrste oboji različito (u žuto, crveno, zeleno).
Karminoctena kiselina, KES - zasićena otopina karmina s 50%-tnom sirćetnom kiselinom. Lamele umočene u nju pokazuju eventualnu karminofilnu (siderofilnu) reakciju u bazidijama, tj. belančevinaste granule bazidije oboje se u dodiru sa metalima tamnije.
Briljantkrezilovo plavetnilo: 0.2-0.5g krezil plavetnila Ciba, 0.5ml invadina IFC, 17ml najčistijeg glicerina, 27 ml 96%-tnog etilalkohola, 55,5ml destilovane vode. Filitrira se nakon 24 sata. Služi za proveru da li su zidovi spora metakromatični, tj. sa dve usporedne raznobojne pruge.
Kongocrvenilo otopljeno u vodi i/ili amonijkau, služi za bojenje staničnih zidova.
Pamučno plavilo (30g) plus mlečna kiselina (30g, filtrirati nakon 24 sata; služi prvenstveno za bojenje sadržaja i ornamenta spora.
Schaefferov reagens; anilin čist ili sa vodom razređen, u spoju sa salitrenom kiselinom daje vatrenonarandzastu reakciju. Prvenstveno za Agarcius: po kožici se povuče jedna crta anilinom i druga,pod uglom, salitrenom kiselinom; ako je reakcija pozitivna, pokazaće se na mestu gde se te dve crte ukrštaju.
Giemesa: fargment tkiva, fiksiran u alkoholu, ili nefiksiran staviti u 8%-tnu solnu kiselinu pri temperaturi od od 55-60ºC i drzati ga 5-15 minuta. Zatim preneti u hladnu vodu i menjati je višekratno nakon 15 minuta. Zatim preneti u čist alkohol i menjati 1-2 puta. Potom staviti u epruvetu sa 3-4 kapi Giemsa otopine i ostaviti najmanje jedan sat. Nadalje dodati 4-5ml vode i pažljivo mešati. Potom opet ostaviti jedan sat na miru. Od tog napraviti isečke i posmatrati u vodi ili u 2%-tnom alkoholu. Taj postupak služi za bojenje i uočavanje stavičnih jezgri.
Gvajak timktura. Jedan deo gvajak smole otopiti u 5 delova 60-70%-tnog alkohola. Kod mnogih vrsta izaziva plavu reakciju oksidacije. Izostanak reakcije je karakterističan.
Formol-za makroreakcije, naročito u Russula, Cortinaria, Amanita.
Fenol (2-3%)-za makroreakcije.
Alfa-naphtol 0,1g 2ml alkohola izaziva ili neizaiva oksidacijsku reakciju. Pored svih ovaj reagensa neophodno je i imerziono ulje za mikroskopiranje pri većim uvećanjima. Dodavanjem jedne kapi između imerzionog objektiva i pokrovnog stakalceta vide se najfiniji i najsitniji detalji.
