Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

TROBOJNA GRIVA (Ramaria formosa)

razred-Fungi / klasa-Gasteromycetes / red-Cantharellales / porodica-Clavariaceae / rod-Ramaria

Trobojna griva
© Duško Obradović

GRANE
Mesnat i pun, prema gore se u obliku slova U deli na grane, a one se u obliku slova V dele na tanje grančice, koje teku usporedno uvis. Vršci završavaju sa dva oštra zubca. Za ovu vrstu gljive karakteristično je prelivanje nijansi boja od podnožja stručka do vrška. Podnožje je belkasto, u sredini stručka boja prelazi u žućkasto-rozu, razgranati deo gljive je rozo-narandzast, vršci su žuti kao limun. Stare su gljive cele braonkaste.
MESO
Na prerezu belkasto, naročito u stručku na vazduhu postane rozo, na pritisak pocrveni; kiselkastog je ukusa, nema karakterističan miris.
VREME RASTA
Ova gljiva se javlja u periodu od juna do oktobra.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Zastupljena na vlažnim stenovitim belogoričnim šumama, naročito bukovim šumama.
DOBA
X-III, dakle zimska vrsta, no neki varijeteti izbijaju i u proleće (salignus), a neki i u toku leta (pulmonarius).
UPOTREBLJIVOST
NIJE JESTIVA i smatra se OTROVNOM; već u malim količinama deluje kao sredstvo za trovanje, izaziva bolove i grčeve u probavnim organima.
MOGUĆNOST ZAMENE
Prilikom biranja raznih vrsta gljiva žute boje može doći do zamene, sve stare gljive poprimaju braonkastu boju.
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor