SHII-TAKE Lentinus edodos
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Tricholomatales / porodica-Pleurotaceae / rod-Lentinus
- KLOBUK
- 5-15cm, jastučast ili prilično spljošten, na temenu ili zaravljen ili sa malom jamicom, ili pak obrnuto, zaobljeno ispupčeniji; rub podvrnut, pa ispružen, a često i malo talasasto nadignut, oštar, fino baršunast ili gusto i sitno vlaknast. Teme najtamnije, čokoladnosmeđe ili crno, zonalno ograničene celovite kožice, koja se niz strane, u snopicama belih do smeđih dlačica, formira u manje ili veće trouglasto ušiljene krljušti. Te strane su svetlije od temena, no još uvek dosta tamnosmeđe, jednom sa sivkastom, drugi put sa riđom premisom; sam rub, često ogoljen od gornjeg sloja kožice, u osnovi je kartonski ili peščano kožnate boje. Događa se i da se oba sloja rascepe u radijalnom pravcu, tako da proviruje belo meso.
- LISTIĆI
- prirasli uzlazno, sa većim jarkom, ponekad i zupcem, pa i sa rebrastim produžetkom niz stručak; veoma gusti i tanki, sa lamellulama izmešani, 4-7mm široki, često krivudavi, zupčaste oštrice. Dugo beli, zatim malo (smećkasto) žućkasto nahukani, stariji i prignječeni poprimaju i riđe mrlje.
- OTRUSINA
- Bela.
- STRUČAK
- 3-6,5/1-1,8cm, većinom valjkast, ređe blago trbušast, češće bulbozno zadebljan pri dnu; ekscentričan ili zavrnut, retko ravan. Na beloj ili svetloj kožnatosmeđoj osnovi belim ili smeđim nitima koprene gusto obrastao, često u obliku vunenastih krljušti ili zarolanih pojaseva, no po nekim partijama često i bez lupe kao go ( sa retkim tačkastim pahuljama) ; krut; tvrd i pun.
- MESO
- Debelo i kompaktno, prilično tvrdo čak i u klobuku. Ukus lako papren, miris začinski, prijatan.
- MIKROSKOPIJA
- Spore hyaline, vrlo svetle, jedva vidljive membrane, izdužene do cilindrično elipsoidne, 5-9,5/2,5-3,5µ. Bazidiji 20-26/5-6µ. Sterigmata oko 5µ. Bez cystida.
- STANIŠTE I RASPROSTANJENOST
- Domovina Shii-take je Japan, gde raste i od davnina se uzgaja na drvetu pazanija, ali se u poslednjoj deceniji sve više uzgaja i u Evropi. Otkrilo se da joj prijaju i naši hrastovi, bukve, kesteni,pa čak i johe i brestovi. Pečurka najbolje uspeva na drveću koje je u unutrašnjosti vlažno, a spolja suvo. Spore se lako razvijaju u piljevini, a grane, debele 5-10 cm, cepe se micelijumom po celoj dužini.
- DOBA
- Cele godine u talasima, sa razmakom od dva meseca ako se održava temeperatura iznad 10 stepeni C.
- JESTIVOST
- Vrlo ukusna gljiva, služi se i kao prvorazredan začin, lako se suši.
- SLIČNE VRSTE
- Samo daleke asocijacije može pobuditi razorna cehavka (Pholita destruens). Ona ima smeđu otrusinu i raste na topolama i jablanovima.
- PRIMENA U MEDICINI
- Ova gljiva je višestruko lekovita. Sadrži brojne vitamine, aminokiseline, lipide i karbohidrate. U zavisnosti od veličine pečurke, zavisi i koncentracija ovih sastojaka. Sadrži aminokiseline leucin i lizin, koje nedostaju mnogim vrstama žitarica. Od vitamina, u njoj se nalaze B1, B2 i B12. U njoj je otkriven niz aktivnih supstanci i antibiotika širokog spektra, naročito delotvornih kod polimijelitisa. Ipak najviše se koristi za lečnje tromboze-njen sastojak eritadenin za nedelju dana može smanjiti količinu holestelora u krvi za 25%. Stoga se, na primer, u Saveznoj Republici Nemačkoj gotovo cela godišnja proizvodnja ove gljive otkupljuje za farmaceutsku industriju, te malo preostaje za tržnicu, na kojoj je osam puta skuplja od šampinjona.
