Leponogi vrganj (Boletus calopus Fr.)
carstvo-Fungi / razdeo-Basidiomycetes / klasa-Agaricomycetes / red-Boletales / porodica-Boletaceae / rod-Boletus
- KLOBUK
- 8-15 cm. Srednje veličine,mesnat,polukuglast,kasnije konveksno ispružen. Kožica klobuka je fino baršunasta, bez sjaja, ponekad za vreme sušnog perioda ispucala, ne može se guliti, površina često sa manjim grbicama, bubuljičava. Najčešće je sivkastooker boje, ali često i tamniji sivosmeđ,gotovo uvek sa maslinastim primesama. Može biti i vrlo svetle boje, tj. belkastokrem. Na dodir ili kad se zagrebe dobije tamniju, crnkastu boju (pogotovo izraženo kod mlađih primeraka).
- CEVČICE
- Cevčice su prirasle za stručak ili odvojene uskim jarkom, dugačke do 1.2 cm, bledožute boje u početku, kasnije maslinastozelene, na dodir poplave.Kada je mlada bela je, potom žuta na kraju maslinasto-zeleno, sastavljeno od dugih cevčica sa sitnim rupicama, lako se skida sa klobuka.
- PORE
- Pore su vrlo male, okruglaste, u početku žute, kasnije maslinastozelene, isto kao i cevčice poplave na dodir.
- OTRUSINA
- Smeđemaslinaste boje
- STRUČAK
- Visok do 12 cm, debljine do 3.5 cm. Čvrst, pun, valjkast, obliku batine, na dole postepeno deblji, ponekad u dnu trbušast, u samoj bazi sužen. U gornjem delu žute boje sa belkastom mrežicom. Ponekad za vreme sušnog perioda crvena boja gotovo da izostane, tj. samo je malo crvenkast, a ponekad opet skoro ceo karmincrven.
- MESO
- Meso je bledožute boje, u dnu stručka malo crvenkasto
- MIKROSKOPIJA
- Spore su zelenomaslinste ili smeđaste, glatke, vretenaste 12-16.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Ovu gljivu često možemo naći u našim listopadnim šumama ispod bukvi i hrastova. Ima je i u četinarskim šumama, na visini preko 1000 m. Raste u severo-istočnoj Evropi i Severnoj Americi. Obično se javlja u 2-4 primerka , a može i pojedinačno.
- DOBA
- Raste od kraja proleća do jeseni.
- JESTIVOST
- Ova gljiva nejestiva je zbog gorkog ukusa i kiselog mirisa zbog sirćeta.
- SLIČNE VRSTE
- Zbog kremsive boje klobuka moguća je zamena sa nejestivim gorkim vrgnjem Boletus radicans i sa otrovnom ludarom Boletus satanas. Gorki vrganj nema crvenokarmin boju stručka, a ludara ima crveno obojene pore i naraste puno veća.
- OPASKE
- Pojedini autori razlikuju kao zasebnu vrstu Boletus pachypus Fr. koja raste u četinarskim šumama, a stručak joj je slabije crveno obojen. Drugi pak smatraju da se radi o istoj vrsti.
Linkovi
Pripremila:Maja Tolj, IV-5
