Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

Šarena gnojištarka
(Coprinus picaceus) (Bull.) Gray 1821

razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Agarigales / porodica-Coprinaceae / rod-Coprinus

Šarena gnojištarka Šarena gnojištarka
slike su sa sajta "Udruženje gljivara i ljubitelja prirode Mrkonjić Grad"

KLOBUK
20-80 x 15-40 mm dok je zatvoren, (elipsiodan, jajolik); u početku prekriven belom a ubrzo svetlo sivom ili bež, sivo-oker ili oker-braon koprenom od koje ostaju krpice. Gornja površina klobuka je vlažna, klizava, sjajna, radijalno sitno prugaste teksture. U temenu više sivo braokast. Zvonilik kada počne da se otvara; tad ivica gubi pravilnu kružnu liniju i postaje nepravilna. Odvaja se od stručka pri čemu po sred udubljenja koje je stručak ostavio visi meki končić (skoro dug kao i visina klobuka).
STRUČAK
Do 300mm visine i 6-15 mm prečnika, blago utanjen pri prema gore, beo do sivo beo, sitno pamučasto vlaknast, naročito pri dnu (ostaci koprene). Ne menja boju na dodir ili oštećenje. Krt, vlaknast, šupalj. Prečnik koncentrične šupljine je oko pola prečnika celog stručka. Prav. Pri dnu zadebljan a ponekad zna da se zakrivi.
LISTIĆI
Veoma gusti, slobodni, u početku beli pa braonkasti, kasnije sivo braon do tamno sivi, i na posletku crni, kada se polako istapaju u sopstvenom soku. Nekoliko puta širi od mesa. Tokom razvoja boja listića pri temenu je svelija od boje onih koji su pri ivici klobuka.
OTRUSINA
Vrlo tamna, skoro crna.
MIKROSKOPIJA
Spore 14.0-18.8 x 9.6-13.0 µm, elipsoidne ili jajaste, zaobljene pri vrhu, vrlo tamno braon skoro crne, sa centralnim 2.5 µm širokim otvorom klice. Bazidijum četvorosporni, okružen sa 5-8 pseudoparafiza.
MESO
Tanko, ispod 1 mm u najdebljoj zoni, pri temenu klobuka. Miris neprijatan.
STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
Pojedinačno ili po nekoliko zajedno, na tlu bogatom krečnjakom ili ilovači koja sadrži krečnjak, uglavnom u cerovoj, lipov, brestovoj, lešnikovoj šumi. Nije česta ali je rasprostranjena po celoj Evropi i Americi.
DOBA
Od kasnog leta i tokom jeseni.
JESTIVOST
Nepoznata. Neki tvrde da su je konzumirali i da nisu imali nikakve posledice, dok se u nekim izvorima spominje da je otrovna. Nema potrebe eksperimentisati.
SLIČNE VRSTE
Veoma velike spore sa širinom od 10-13 µm te osobonom da ne raste na balegama su istaknute karakterisike Coprinus picaceus-a. Sve vrste iz sekcije Alachuani, sem ove i Coprinus sclerotiorum (rastu na na gljivari u balegama), i imaju spore manje od 10 µm. Makroskopski mu je sličan Coprinus stanglianus i Coprinus kimurae ali se lako determinišu po veličini spora.
SINONIMI
  • Agaricus picaceus Bull. 1876
  • Coprinopsis picacea (Bull.) Redhead, Vilgalys & Moncalvo 2001
Deo karakteristika je preveden sa sajta Kees Ulje Coprinus site
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2006-2008 prof. Duško Obradović sa učenicima Gimnazije "Veljko Petrović" Sombor