Ljuskavi šampinjon (Agaricus placomyces)
razred-Fungi / klasa-Basidiomycetes / red-Agarigales / porodica-Agaricaceae/ rod-Agaricus
© Duško Obradović, Gimnazija "Veljko Petrović" Sombor
- KLOBUK
- Promera 5-10 cm, u mlade gljive zvonolik, potom polukuglasto ispupčen, na kraju rastvoren, beo ili svetlosiv, prekriven sitnim sivosmeđim ljuskama koncentrično raspoređenim gušćim pru centru a ređim prema ivicama, sa ostacima zastoraka uz rub. Kod mladih primeraka klobuk je zatvoren s koprenom koja štiti listiće. Kada su uslovi povoljniji za rast, pojavljuju se i veće bele kruđne pukotine po klobuku.
- LISTIĆI
- Gusti, uski, uz stručak slobodni, najpre svetli, potom ružičasti, na kraju smeđi.
- OTRUSINA
- Otrusina tamnosmeđa.
- STRUČAK
- 6-10 x 1-1.2cm. U početku beo, kasnije blago potamni. Požuti na dodir. Na dršci se nalazi tanak beo zastorak visoko pod klobukom, koji na dodir požuti. Stručak je valjkast, šupalj, pomalo zakrivljen u donjem delu zadebljao.
- MESO
- Belo, na prerezu požuti a najviše pri dnu stručka. Mirisom podseća na mastilo ili na karbolnu kiselinu (bolje protrljati ili zaseći plodište) primetan čak i ako slučajno gljiva biva kuvana, uglavnom neugodan. Ukus neodređen.
- HEMIJSKE REAKCIJE
- Šešir požuti na KOH.
- MIKROSKOPIJA
- Spore 5-7 x 3.5-5 µm; elipsoidne; glatke.
- STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST
- Ima ga u listopadnim i mešovitim šumama, po ivicama i na livadama. Raste u manjim grupama.
- DOBA
- Raste od juna do septembra.
- JESTIVOST.
- Otrovna gljiva. U većim količinama izaziva probavne smetnje.
- SLIČNE VRSTE
- Ljuske po klobuku prave poprilične probleme neiskusnim beračima, jer se javljaju i na jestivoj šumarici (Agaricus silvaticus). Međutim ova nema neprijatan miris, i meso joj ne žuti na prerezu već postaje crvenkasto. Takođe je moguća zamena sa nekom od sunčanica koje vizuelno izgledaju isto ali su im listići i otrusina bele boje.
