Gljive Vojvodine

| Vrste | Spisak | Gradja | Konzerviranje | Recepti | Zabava | Knjiga utisaka | Pčelica (sponzor) | Linkovi | Literatura | Novosti |

VELIKI HRČAK (Gyromitra gigas)

razred-Fungi / klasa-Ascomycetes / red-Pezizales / porodica-Helvellaceae / rod-Gyromitra

slika je sa sajta scmsfungi.org

OBLIK

Cela gljiva deli se na jedan gornji deo, viši i širi, u obliku glave, odnosno nepravilno izbočene grude - da bi odgovaralo klobuku u nasadnjača - te na donji, uglavnom valjkasti i izduženi, tanji deo - da bi odgovaralo stručku.

KLOBUK

7-15cm visok i širok, u opštem obrisu okruglast, ali iskrivljen i tu i tamo izbočen od stršećih lapova, krilaca i nabora. Površina mu je ispresavijana i usecima isprekidana, ponekad i kao pločama oblepljena. Te ploče, odnosno lapi, debele su samo nekoliko mm, a unutrašnjost je pukotinasto do komorasto šupljikava između njihovih izukrštanih slojeva. Spolja ipak ne podseća toliko na mozak kao prolećni hrčak, jer su lapiširi i urezi između njih razdeljeniji - i jedni i drugi krupniji - i stvaraju osebujnu "onduliranu" površinu. Većinom je boje lešnika, tj. bleđe smeđe oker s kožnatom primesom, zatim po istaknutijim neravninama odozgo nadole postaje sve tamnije smeđi, crveno do čokoladno, većinom kestenjasto.

HIMENIJALNI SLOJ

Zauzima spoljašnji sloj površine klobuka, te mu svojim parafizama pridaje boju.

STRUČAK

3-5/3-6 cm, s njegovim vrhom srasli su spoljašnji lapovi klobuka. Pretežno cilindričan, pri dnu često malo deblji, celom dužinom široko užlebljen, mlečno beo, hrapave i suve površine, šupalj s pregradama kao i klobuk, no ipak s užim pukotinama, relativno puniji nego kod prolećnog hrčka (G. esculente).

MESO

Debelo u pločama 1,5 - 3mm, snežno belo kontrastira smeđem, oko 0,5mm debelom, sloju himenija. U klobuku veoma lomljivo i sočno, u stručku žilavijem i tvrđe, iako i tu deluje voštano. Ukus blag, miris neodredivo krepko - osvežajući (podseća na vrganje).

MIKROSKOPIJA

Spore hyaline, no s tamnijim, sivo zelenim potkresanim ili zaobljenim privescima na oba kraja, 2,5-3,5µ dugim, a 4,5µ širokim; bez tih privezaka mere 19-27,5/9-12,5µ. Izduženo, mlađe i vretenasto, elipsoidne, mahom s većom, središnjom kapljom iz dve manje, postrance smeštene; najzrelije su nepravilnog obrisa i mrežasto granumiranim. Asci 230-400/16-22µ, uniseriatni, neamyloidni. Parafize sa smeđim ili smeđe žutim zrnasto lociranim pigmentima, ponešto u vrhu ili pod vrhom zadebljane, 6-10µ.

STANIŠTE I RASPROSTRANJENOST

Po svim republikama rasprostranjen, ne baš čest, ali češći od prolećnog hrčka, javlja se i u nižim i u višim krajevima, no obavezno pokraj četinjara, osobito pokraj borova. Zalazi i u submediteransko područje, uz crne borove (Pinus nigra). Većinom 3 - 5 komada u luku, otprilike pola metra jedan od drugoga, rado u travi uz rub šume, no i u blizini panjeva. Pogoduju mu i zgarišta.

DOBA

Od polovine marta do polovine maja, nešto raniji od prolećnog.

JESTIVOST

Sirov otrovan, skuvan, po nekim autorima, jestiv, po nekima otrovan. Najverovatnije otrovan samo stariji, koga napadaju još neispitane bakterije. Zdravi primerci, temeljno osušeni, pa tek zatim pirjani, nikad nikome nisu naudili (Romagnesi : " uvek bezopasni " ). Iz naše zemlje se osušeni hrčci izmešani s osušenim smrčcima decenijama izvoze u inostranstvo, a nikad nijedna reklamacija nije stigla. Smatraju se velikom delikatesom.
Prilikom trovanja ovom gljivom simptomi se javljaju šest do osam sati nakon jela. Najranije se mogu javiti dva sata nakon jela, a najkasnije dvanaest sati nakon jela. Simptomi trovanja:

• osećanje nadutosti
• mučnina i povraćanje
• diarea
• grčevi u mišićima
• bolovi u stomaku

Jaki slučajevi trovanja dovode i do:

• oštećenja jetre
• jake groznice
• grčeva
• kome
• smrti (obično dva do četiri dana nakon unosa gljive u zeludac)

SLIČNE VRSTE

Prolećni hrčak, Gyromitra esculenta (Pers.) Fr., jestivost koga se u svežem stanju stavlja pod znak pitanja, no koji se u južnoj Evropi, pa i kod nas, konzumira bez ikakvih posledica neosušen, često se zamenjuje s Velikim hrčkom, no prolećni je tamnijih boja klobuka, više nalik na mozak, te nema priveske na sporama. Vrlo je redak u našoj zemlji. Po smetlištima i u bjelogorici kod nas istovremeno raste i srašteni hrčak, Gyromitra konfluens sp. n., kome su klobuci međusobno srasli (i do 10 komada), s većim sporama, ascima i parafizama - inače veoma sličan esculenti - jestivosti nepoznate, no veoma često konzumiran bez ikakvih posledica.

Literatura