"); } ?>

Ribica - slatkovodne ribe Balkana

| Vrste | Tehnike | Recepti | Zabava | Utisci | Pčelica | Linkovi | Kontakt | Mapa | O nama | Novosti | Home page |

Sadržaj:

Vrste riba
Tehnike ribolova
Recepti
Vedre stranice
Knjiga utisaka
Kontakt
Mapa sajta
O nama

Nešto više o:

Basu
Intervju - Bas
Bolen
Jaz
Buljež

Srodni linkovi:

EX YU sajtovi
Svetski

Vi ste

posetilac
od 01.Feb.2006.

SUNČANICA (Lepomis gibbosus)

Slika preuzeta sa poljskog sajta © "Riblje Oko"

Lokalni nazivi: sunčani karas, japanski karas, žutajac, japek, japić, japanac

Max. dužina: 15cm

Max. težina:

Vreme mresta: krajem proleća i tokom leta


Lepomis autitus

Lepomis cyanellus

Opis i građa:

Sunčanica je mala riba i danas vrlo brojna u mnogim našim vodama. Sunčanica ima svetlozelena leđa sa plavičastim prelivima, narandžaste, zlatno iznijansirane bokove i svetlozelenkasti trbuh. Za ove ribe je karakteristično da su im delovi leđnog peraja sa tvrdim i mekim zracima spojeni, a kod nekih vrsta postoji zarez između ova dva dela. Po celom telu je prošarana ružičastim, bronzanim i braon prugama. Na obrazima ima tamne tačkice u poprečnom nizu. Mužjak na perifernom delu škržnih poklopaca ima crnu i svetlocrvenu, a ženka crnu i narandžastu pegu. Ta dekoracija je izraženija za vreme mresta. Lepomis gibbosus ima velika, kao krv crvenu mrlju na kraju ušnog režnja. Neke vrste sunčanica su međusobno toliko slične da ih je teško razlikovati, osobito kad su ribe mlade.

Navike, stanište, rasprostranjenost:

Postojbina su joj južni delovi Severne Amerike. Zbog svog neobično atraktivnog izgleda prenesena je u Evropu kao akvarijumska ribica. Ljudskom nepažnjom ražirila se po prirodi gde se izuzetno brzo namnožila, ozbiljno ugrozivši mnoge naše autohtone vrste. Smatra se tipičnim "ribljim korovom". Najbolje se snašla u plitkim toplim stajaćim vodama sa puno bilja, ali uspela se održati čak i u pojedinim hladnim salmonidnim vodama. Premda mala rastom (super kapitalci teže znatno manje od pola kilograma) agresivne je naravi i grabljivog ponašanja. Hrani se svim vodenim životinjicama koje uspe da ulovi i proguta uključujući i mlađ drugih vrsta riba i ikru (karakteristična osobina za sve riblje vrste koje su iz SAD stigle i u naše vode). Za razliku od većine evropskih vrsta, sunčanice požrtvovano čuvaju svoju ikru i tek izlegle ličinke od većih riba. Zahvaljujući tome, vrlo se brzo množe u vodama gde je prelovom smanjen broj većih grabljivih vrsta (štuka, som). Nalazi se u Dunavu i njegovim pritokama i nekim kanalima i jezerima. Manji primerci se mogu koristiti i kao mamac za smuđa, štuku, soma ili basa, dok na sitnije primerke ni buljež ne može da odoli. Neki akvaristi ih drže i u akvarijumima.

Razmnožavanje:

Mresti se krajem proleća i tokom leta, kada ženka položi oko 50 000 jajašaca ikre u plićacima pored obale. Može da naraste do 15cm, mada je u postojbini veća.

Mamci i pribor za lov:

Za lov se upotrebljava lak udičarski pribor, najlon debljine 0,10-0,16 mm i udice veličine 14-18, od mamaca se koriste sitne gliste, crvi, komadići ribe... Prihranjuje se i zadržava konstantnim bacanjem manjih količina crva (ličinki muva), "fuja" (ličinki crvene boje), a ponekad i nekim posebnim vrstama hrane, na bazi mlevenih crva, "kastera" i krvi. Najčešće se lovi direkt štapovima u blizini obale. Premda pohlepne i proždrljive, sunčanice su i dosta plašljive. Ne vole da im neko uporno maše iznad glave. Po pravilu se najbolje love na samom početku ribolova. Savet: pre nego što počnete loviti drugu ribu pažljivo pregledajte plićak i pokupite sunčanice koje se tu nalaze. Kasnije se povlače u dubinu ili pojedine zaklone u vodi odakle ih je često prilično teško izmamiti na otvoreno.

Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Mapa Sajta | Kontakt | © 2004 - 2006 prof. Duško Obradović sa učenicima gimnazije "Veljko Petrović" Sombor