SIMS
//
UČENJE
Problemčići
Licitacija
MOŽE POMOĆI
Kretanja
PairScore
ZA VAS I NAS
LIČNA KARTA
ZANIMLJIVOSTI
Anegdote
Sa turnira

Kad tad ne oslepeh, neću nikad

Hiljadite devete stotine
devedeset devete godine,
u okrtobru kad se bliži zima,
bili pecat’ Riči, ja i Sima.

Plovili smo mi kroz pomrčinu
u šest milja daleku divljinu.
Nismo svesni čak ni izdaleka
kolika nas katastrofa čeka.

Sima smrznut na vrh čamca drema,
dok ja vozim Riči pribor sprema...
Ne bi čovek mogo pogoditi
šta li će se nama dogoditi. 

Ranim jutrom Sima sprudom peca,
nadrljaše od bucova deca.
Riči baca leptire, rapale...
i izvlači neke štuke male. 

Prolaze nam sati u pecanju,
dok zazvoni, bogme i štrecanju.
Kad lovimo Riči, Ja i Sima
u čuvarci raznih vrsta ima. 

Ulovismo i manje i veće
al’ ja vidim dobro biti neće.
Jeza raste u meni sve veća
predosećam bliži se nesreća. 

Tako i bi kad krenusmo spavat
Iz daljine ide Sima glavat.
Vidim Riči rukom čizme dira
iz mene se ote krik nemira:

"JAOJ SIMO!" ’ebem li te gluva,
"Daj pomagaj Riči se izuva".
"Šta se dereš? Nema kataklizme.
Samo oće da izuje čizme" 

Bilo bi nam sto puta milije
da bar jednu on izuo nije.
Kad se Sima bliže primakao
apsolutni mrak je upoznao. 

Zaželesmo bure i oluje
da razbiju memlu što nas truje.
Tad osetih šta znači kad boči,
jer ne mogah otvoriti oči. 

Malo škiljnuh, da vidim šta s’ zbiva:
na vrbi je uginula gljiva,
jato riba izvrnutih pliva
prema ušću crnomorskog sliva. 

Promrmljali i mravi sa pramca:
"Vid’ te ovo, spada farba s čamca".
Žuta spada, temeljna se drži
dok okolo bojni otrov prži.

Zvuči čudno, al’ i Dunav hladan
od muke je prozborio jadan:
"Svakakvih sam ja oprao nogu,
al’ ne spoznah ovoliku drogu.

Glas otkaz’o. Prob’o sam da mahnem,
taman krenuh kad greškom udahnem...
Desilo se. Pokupi me neman,
za istinu Bogu ne bih spreman.

S jutra sam se drugi put rodio.
Nisam odmah tmuran pogodio,
kakva li me to uragan spiči
Svanulo nam. Obuo se Riči.

Natenane sećenje se vraća
iza nas je golema nedaća.
Maglovito jutro već se budi,
a čist vazduh ispuni nam grudi.

Neka ide pecanje dovraga,
jer ovo je ostavilo traga.
Još i danas trpim posledice,
izborano ostalo mi lice.

(Kandidat za Nobelovu nagradu iz književnosti
doktor literarnih nauka Duško Obradović
)

POEZIJA
VICEVI
Valid XHTML 1.0 Strict! | O nama | Site map | Kontakt | © 2007 prof. Duško Obradović sa učenicima gimnazije "Veljko Petrović" iz Sombora